Mali ljudi

Rano je jutro, još nije ni svanulo. Kroz san čujem komešanje iz dečije sobe, a ubrzo zatim i sitne korake. Otvaram oči i u polumraku vidim siluetu- moj šestogodišnji sin nosi svoj jastuk. Nisam sigurna ko je od njih dvojice veći. Pomeram se i za par trenutaka su u mom krevetu. Pokrivam nas jorganom, a mala ruka me grli oko vrata. Glava je na mom ramenu i dok me kosica golica po obrazu, čujem pospano: "Mama, volim te". Sa osmehom tonem u san. Za pola sata ili sat zazvoniće budilnik. Počeće novi dan, ko zna kakav. Ali nije ni važno, ja sam spremna. Upravo sam "napunila baterije".